Avrlje i kokošari su skupi !

Darko  Milinović, svrgnuti  politički  Gubernator  doživljava  fazu  razočarenja  u  ljude. Stara  je  narodna  da  se  čovjek  najviše  može  razočarati  u  ljude  oko  sebe. Društvenim  mrežama  kruži  snimak  Milinovića  koji  se  iza  ponoći  u  svojoj  vili   mazi  sa  svojim  psom  za  koga  je  nakon  što  je  izgubio  izbore  i  otišao  u  političku  mirovinu  kako  sam  priznaje  ima  vremena. Do  30.svibnja  Milinović  je  više  posvećivao  pažnje  ljudima, nego  svome  Benu.  Napokon imam više vremena za sve pa i za Bena…zaželio me se i on,  napisao  je  Milinović  uz  popratni  video  gdje  ga  kada  se  vratio  kući  iza  ponoći  mazi  ljubimac,  pa  je  Milinović  nakon  političkog  slijetanja  se  uvjerava  u onu da  je  Pas  čovjeku  najveći  prijatelj, i onu kada se čovjek u zoru vrati kući jedino mu se raduje pas !.

DOBAR  DOK  SE  IMA  KORISTI

Milinović  inače  je  u  životnoj  fazi  kada  nakon  političkog  pada, gubitka  moći  i  sile  praktično  preko  noći  doživljava  ignoriranje  ljudi, što  će  biti  sve  izraženije,  jer  u  modi  je  da  si  dobar  ljudima  dok  im  trebaš,  i  dok  od  tebe  imaju  koristi, kada  ljudi  nemaju  koristi  onda  praktično  preko  noći  zaboravljaju  korist, brišu  uspomene  i  druženja  i  postaju  stranci. Ta  pojava  posebno  je  izražena  kod  Milinovića  koji  je  dugih  20  godina  ili  dva  desetljeća  bio  osoba  oko  koga  se  vrtio  lokalni  svijet  i  osovina  oko  koga  se  skupljalo  većinom  interesno  avrlje,  po  lički  kokošari  koji  su  20  godina  svaki  dan  bilo  jutro,  večer, zora  nosili  teglice  meda  pa  je  Milinović  dugo  bio  “slatki  Dado”.

AVRLJE  I  KOKOŠARI  SU  NA  KRAJU  SKUPI

Svatko  od  Vas  zna  nekog  kokošara  koji  se  za  Milinovića  zbog  manjeg  ili  većeg  interesa  lijepio  se  kao  muha  na  govno. Kako  je  vrijeme  odmicalo  te  ulizice  postajale  su  sve  gadljivije, a  u  konačnici  kokošari  su  svaki  dan  sapunali  dasku  dok  je  nisu  napravile   sklisku  da  je  “medeni  Dado”  od  jednom  pao,  jer  da  nije  bilo  ulizica, kokošara, namazanka  možda  bi  Milinović  politički  još  potrajao. Kokošari  su  godinama  uljepšavali  život  svrgnutom  političkom  gubernatoru, pričali  su  mu  što  je  želio  čuti, medili, dok  se  tegla  meda  nije  razbila. Kokošari  su  godinama  u  obruču  držali  Milinovića  pa  je  kroz  godine  Milinović  od  šume  nije  vidio  drveće, i  stvorio  lažni  kult  ličnosti  koga  su  stvarali  likovi  koji  bi  za  sitnu  uslugu  ćaću  svoga  prodali.

GUBERNATOR  JE  SAM  ODBRAO  AVRLJE  I  KOKOŠARE

 No, nisu  krivi  kokošari, ulizice  kriv  je  u  konačnici  sam  Milinović  koji  je  godinama  skupljao  interesno  avrlje  i    davno  je   trebao  shvatiti  da  od  kokošara  ne  može  biti   ništa  drugo  nego  kokošar, i  da  sa  ulizicama  nema  budućnosti. Milinović   je  u  tom  ciganliku   na  drugu  stranu nalazio  svoje  neprijatelje  u  drugima  koji  mu  nisu  nosili  meda  niti  su mu  tepali, što  se  danas  ispostavlja  kao  pogršeno,  jer  i  Milinović  sada  kada  je  pao  se  uvjerava  u  onu  staru  da  nije  svatko  prijatelj  tko  darove nosi.

Razočarenje  u  ljude  svrgnutog  političkog  gubernatora  tek   je  počelo   i  trajati  će  dok  je  živ.   

  

Podijelite sadržaj